Volim sa drugaricom da odem na piće, ali teško mi pada da iznova i iznova, slušam priče o njenom bivšem. Kažem joj, Draga, vi niste zajedno više od godinu dana, hajde, da večeras ne pričamo o njemu! Sleže ramenima poput deteta uhvaćenog u nečemu nedozvoljenom, obećava, da mu ni ime više neće pomenuti. Nakon pet minuta, on u njenim rečenicama počinje da svrbi, poput neizlečive polne bolesti.

BISA NOVA

piše Biserka Jakovljević

Zašto ljudi zasićuju svoje živote prošlošću, čak i kada na nju žele da stave tačku?

Rastanak dvoje ljudi je velika životna prekretnica, koja neminovno vodi ka suočavanju sa pitanjima, kakav život smo živeli i kakav život ćemo na dalje živeti. Tada se krajnje surovo susrećemo sa razočarenjima, izdajom, nepraštanjima, ljutnjom, tugom… Nezadovoljstvo vodi u zaglavljenost izmedju dve perspektive. Izmedju perspektiva našeg prošlog i sadašnjeg života. Preokupiranost bivšim životom i bivšim partnerom jeste naša potreba da se što duže održi i sačuva sećanje na nešto što više ne postoji. Mi prosto evociranjem produžavamo život nečemu što je umrlo. To je naš neuspeo pokušaj reanimacije, davanja veštačkog disanja, za neke srećne trenutke koji su ostali iza nas. Naša sećanja su neizostavni deo naše ličnosti i mi jednostavno nismo spremni da se tog dela sebe brzo i lako odreknemo. Naša prošlost tako postaje sastavni deo naše sadašnjosti i naše budućnosti. Ljudi nakon prekida bliskih odnosa jednostavno imaju potrebu da nekom ispričaju svoju, po svoj prilici, tužnu priču. Pravi cilj pričanja priča, o bivšim partnerima, jeste da naša prošlost dobije novo i drugačije značenje.

Svaka partnerska kriza je velika šansa za lični razvoj i mogućnost da se krene od početka i da se promena stvori. Zadatak svakog od nas, ko je na ovaj ili onaj način izgubio dragu osobu, jeste da preuzme vlastitu odgovornost za sadašnji, današnji trenutak. Naša prošlost je možda bila ono što nismo želeli za sebe, ali život u novom danu je novi prostor za bolji i kvalitetniji život. Ako previše vremena provodimo baveći se svojom prošlošću, mi u njoj ostajemo zaglavljeni i zatvaramo mogućnost za nove stvari, nove ljude i nove priče.

Nema komentara