bisaaa

Biserka Jakovljević

Svaki naš pojedinačni odnos sa nekom osobom je višeslojan i konpleksan, mada nam se često čini da je reč o jednoopisnom odnosu. Skloni smo da osobe koje poznajemo opišemo u jednoj kratkoj reči. Lepoj ili manje lepoj. On je dobar dečko ili on je budala. Istina je da se svako od nas može opisati i na lep i na ružan način, u zavisnosti od naše namere i od toga koju od osobina kod druge osobe želimo da istaknemo. Na primer, pomislite na bilo koju osobu koja vam je jako draga, pokušajte da u njoj potražite osobine koje vam se uopšte ne svidjaju i pronaćićete ih sasvim sigurno. Takodje, pomislite na nekoga ko vas jako nervira i koga ne volite, sasvim izvesno možete pronaći i osobine koje vam prijaju. Stiče se utisak, da je naše mišljenje o nekome samo produkt našeg unutrašnjeg doživljaja i da taj sadržaj zapravo ima više sličnosti sa nama samima nego sa nekim drugim.

Svi odnosi u našem okruženju su mreža pozitivnih i negativnih aspekata i prema ljudima gajimo i pozitivno i negativno u manjoj ili većoj meri. Kada smo zaljubljeni negativno kod druge osobe takoreći i ne vidimo i teško nam pada trenutak kada shvatimo da negativne strane itekako postoje. Pravi je apsurd da osobe koje najviše volimo u stvari najviše mogu da nas povrede. Zašto je to tako? Zato što je slika koju gradimo o drugome naslikana po našem liku i našim potrebama. Bliske osobe tako postaju deo nas i volimo ih bezuslovno, a ako se usude da nas iznevere, sve u vezi njih postaje iritantno i odbojno.

Šta bi se u našem životu dogodilo da ovog trenutka odlučimo da vidimo samo posticajno i dobro za nas, a da za sve ostalo, negativno, jednostavno budemo slepi? Svakako bi naš svet postao lepši i za nas korisniji, a time bi uvećali svoje šanse za sreću i uspeh. Ovo su uglavnom procesi na nesvesnom nivou i svako na osnovu svog karaktera, vaspitanja, životnog iskustva, bira da vidi svet očima persimiste ili optimiste. Ako bi pokušali svesno da utičemo na kvalitet slike koju vidimo, slično kao kod slike na TV ekranu, vidno bi mogli da podignemo kvalitet svog života.

Zvuči nelogično, ali jeste tako, ljudima je mnogo lakše da utiču na formiranje mišljenja drugih nego na svoje vlastito. Svi se od davnina uvek više brinu o tome šta drugi misle o njima, a vrlo retko šta misle o samima sebi. Gotovo nikada se ne dovode u pitanje vlastiti stavovi, vrednosti, uglao gledanja, retki su oni koji imaju za to kapacitete. Formirati neko opšte mišljenje, javno mnjenje, o nekoj pojavi ili osobi, mnogo je lakše i bezbednije nego menjati sliku svog sveta. Radije podižemo kvalitet svog života tako što pričamo o drugima, ogovaramo ih, po potrebi blatimo, nego što smo usmereni na sebe i svoja lična dostignuća. Zašto? Zato što je to mnogo jednostavnije. Zato što nam niko nikada nije rekao da je jedina prava suštinska promena na bolje, koju možemo za sebe stvoriti, promena koju stvaramo u sebi.

Svako od nas može biti proglašen za društveno opasnog i nepodobnog. Dovoljno je nekom se zameriti ili posedovati nešto vredno, što neko drugi želi. Šablon je uvek isti, začeprkati u tudj život u želji da se pronadje “prljav veš”. To plasirati javnosti kao jednu lošu pojavu u društvu koja se ne sme tolerisati. Osobu strogo kazniti, za početak uzeti joj ugled, a kasnije i ostalo, po potrebi.

 

Nema komentara