Ljutnja je proizvod prirodne i urodjene odbrane čoveka i njegove potrebe da sebe brani kada je napadnut ili kada mu je egzistencija ugrožena. Osećanje ljutnje podstiče manifestaciju razdražljivog i agresivnog ponašanja. Svako od nas ima pravo da bude nezadovoljan, ali nema dozvolu da se ponaša uvek i na svakom mestu u skladu sa svojom ljutnjom. Vaspitanjem usvajamo pravila ponašanja, koja nas uče da redukujemo ispoljavanje besa i srdžbe. Da nije tako, svet bi bio jedno krajnje opasno i nebezbedno mesto za život. Samim tim što umemo da redukujemo svoj bes, srdžbu i ljutnju, predpostavljamo da to umeju i drugi ljudi i verujemo da nećemo biti izloženi njihovom rušilačkom ponašanju.

Važno je umeti prepoznati bes i ljutnju kod sebe i predvideti do kojih nas posledica naše destruktivno ponašanje može odvesti. Uvek je korisno i ispravno zaustaviti sebe u svojim agresivnim nastojanjima, čak i kada smo sasvim sigurni i uvereni da nam je nepravda načinjena. Jednostavno ne možemo istovremeno biti srećni i biti u pravu. Narodna izreka nas tome uči, pametniji popušta. Ja bih je malo preformulisala u srećniji popušta. Koliko smo samo puta izrekli ili uradili nešto u ljutnji i besu, a da smo se kasnije zbog toga gorko kajali.

Ono što nas svakako čini razdražljivijim jeste umor i svaka druga unutrašnja nelagodnost. San, odmor, briga o svom zdravlju, novi dan, lepo vreme je sve ono što čini da ljutnja prodje i da se osećamo bolje. Neki autori govore o tome da ljutnja ne postoji negde izvan nas i da predmet naše ljutnje nije van našeg mišljenja. Svi uzroci našeg nezadovoljsva, besa i ljutnje su smešteni duboko u nama i naš su lični odraz. Razloge nikada ne treba tražiti spolja, u drugima, već u sebi samima. Ljutnja je u stvari samo naša osveta i to isključivo nad samima sobom, za nepravde koje su nam naneli drugi.

Sve na ovom svetu uma svoju suprotnost. Suprotno od ljutnje jeste praštanje. Mnogim ljudima je mnogo lakše i bliskije da se na nekog ljute, dok im praštanje mnogo teže pada. Oprostiti sebi i drugima je nešto najblagotvornije što možemo uraditi za svoje psihičko zdravlje. Opraštanje je način da podignemo kvalitet svog života negujući sebe i druge na najbolji mogući način. Tamo gde postoji praštanje, razumevanje svojih i tudjih postupaka, tolerancija na ono što nam se kod drugih ne dopada, tamo je sve manje mesta za pojavu ljutnje i ostalih destruktivnih osećanja.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara