Kao i svi ženski kolumnisti i ja volim da pišem o cipelama, ali ako očekujete priču o Pradi, Lobutenu, Džimi Šuu, Manolu… ostaćete uskraćeni. O vrhunskim cipelama, znam jako malo, a to malo sam naučila od svog ekselentnog prijatelja iz sveta visoke mode, kada on priča o cipelama, tretira ih poput umetničkog dela, govori sa zanesenim oduševljenjem i sa uzvišenom ljubavlju. Moje prijateljice i ja ga tako opčinjene slušamo satima. Verujem da je prava vrednost skupih cipela u ljudima koji ih prave i prodaju i u njihovoj istinskoj želji za stvaranjem nečeg vrednog, lepog i jedinstvenog.
Kada biram cipele koristim tri kriterujuma: da su kožne, da su udobne i da mi se jako svidjaju i to je od prilike sve od praktičnih saveta koje vam mogu dati, a to je zapravo skrnavljenje priče o pojavnom aspektu ovog važnog odevnog predmeta. Zato ću se držati svog terena i pričaću o fenomenu.
U svojim ranijim tekstovima pominjem, da su naša stopala naša veza sa zemljom, naš oslonac, naša baza i naša sigurnost. Cipele nas štite, daju nam toplotu i sprečavaju ozleđivanja, tako da nam u psihološkom smislu one znače oslanac i potrebu da obezbedimo i očvrstimo svoju egzistenciju. Jednostavno, cipele daju osećaj čvrstog i bezbednog tla po kom hodamo. Moderan način života uslovio je ženama čest gubitak osećaja sigurnosti i kako ga najbrže povratiti, nego otići u prodavnicu cipela i nabaviti ovi malu umetničku formu.
Da li ste se ikada upitali zašto se žene osećaju tako moćno i seksipilno na visokim potpeticama. Štikle su u vreme svog nastanka bile rezervisane za pripadnike muškog pola iz njihove želje da izgledaju više i krupnije, ali ubrzo su nestale iz muške mode, skoro netragom, jer su odavale i jedan drugačiji i potpuno neželjeni utisak, a to je da osoba na štiklama deluje pre svega nesigurno. Jednom kada su žene prihvatile visoke potpetice, na svojoj obući, one više nikada, izraziću se provizorno, sa njih nisu silazile. Zašto? Baš zato, što žena na štiklama deluje visoko, nesigurno i krhko. A kako muškarci na to reaguju? Pa tako što neodoljivo žele da pomognu, priteknu, da zaštite. Sličan psihološki utisak stvara na ženi i plava kosa. Plava kosa je karakteristična za decu i asocira na bića o kojima se treba sa posebnom pažnjom brinuti i štititi ih. Ne postoji muškarac koji neće priteći u nevolji plavuši na štiklama. Postoje i psihološko-antropološka tumačenja koja govore o tome, da ženska pozadina pri nošenju visokih potpetica dolazi u poseban, izdigniti položaj koji muškarce asocira na plodnost.
Sve u svemu, nosimo ih zato što na njima osećamo svoju posebnost, svoju magiju i svoju moć. Nosimo ih sa ljubavlju, osećamo sreću i blagu vrtoglavicu pri kupovini u želji da mnoge vrtoglavice potom izazovemo.
Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara