Advertajzing je sve ono što zaposleni u jednoj firmi čine, da bi što bolje promovisali svoj proizvod ili svoju uslugu. Mnoge ozbiljne kompanije u tu svrhu angažuju psihologe, tako da je psihologija u oblasti marketinga pronašla svoju praktičnu primenu. Uspešne kampanje su brižljivo osmišljene i u psihološkom smislu kreirane tako da u sebi nose poruke koje doprinose da se proizvod što bolje prihvati ili proda na tržištu. Nasuprot tome, mnogi poslovni poduhvati, koji su na svom početku delovali obećavajuće, propali su, zbog loše vodjene promocije na tržištu.

Šetam tako gradom i naidjem na poslastičarnicu koja nosi ime Slatki greh. Šta ova poruka, na nesvesnom nivou govori potencijalnom kupcu kolača? Ako ovde jedete kolače, uzećete mnogo nepotrebnih kalorija, zbog kojih ćete se kasnije kajati. Naziv za slastičaru potpuno neadekvatan.

Naziv neke firme, prodavnice, zanatske radnje je veoma važan, jer to je naše prvo i osnovno obraćanje potrošaču. Ljudi vole da daju imena svojim firmama najradije polazeći od svog ličnog stava i zato su to najčešće imena njihove dece. Ono što nas privatno uveseljava i čini nam osećaj zadovoljstva ne znači da je dobro i za naš biznis. Uvek je korisno pitati druge za savet, bar one koji imaju pomalo znanja iz ove oblasti. Naziv firme treba da je jasan, kratak, originalan, upečatljiv, lako zapamtiv, da šalje poruku kojom se na najpozitivniji način obraćamo potencijalnom klijentu i budućem poslovnom partneru. U nazivu se nikada ne koriste reči koje počinju sa ne, koje negiraju ili koje same po sebi asociraju na nešto negativno. Primer za to je reč greh.

Devedesetih godina su bile u modi firme koje su u sebi nosile reči kao što su brat, otac, sin. To je dobro rešenje za porodičnu firmu, koja neguje porodični biznis i kojoj je cilj da ostavi na klijenta utisak ozbiljnosti i negovanja tradicionalnih i konzervativnih vrednosti.

Na našim prostorima se jako dobro primaju firme sa stranim nazivom. Ljudima u principu nije važno šta nešto znači, već kako nešto zvuči. Mi još od doba turske vladavine, jako volimo strane reči. Najprijemčiviji je za današnje vreme engleski, zatim italijanski, ponekad francuski, tako da sa nazivom firme na stranom jeziku gotovo ne možete pogrešiti. Naravno postoje i jako dobra rešenja na našem jeziku, ali tu već treba voditi računa o skrivenoj poruci koja se prenosi na nesvesnom nivou iz jednostavnog razloga što je naš maternji jezik sredstvo kojim komuniciramo u velikoj meri na nivou emocija.

Sve što napišemo ili izgovorimo ima i svoju emociju. Emocija je lična, ali neka značenja mogu biti univerzalna. Kada osmišljavamo naziv u svrhu marketinga, vodimo najpre računa o tom univerzalnom znaćenju.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara