DSC_1709 1Preobražaj je poznata novela Franca Kafke koju je izdao davne 1915. god. Tema dela jeste jedna apsurdna situacija u kojoj se trgovački putnik Gregor Samsa pretvara u ogromnu bubu.
To je priča o mladiću koji se preko svake mere žrtvovao za svoju porodicu, naivno verujući da se ona nalazi na rubu finansijske propasti i da su mu roditelji bolesni i nesposobni da zarađuju. Dobar i požrtvovan sin ustajao je pre zore, provodivši naporne dane na putu, bez ikakvog oduška, da bi njegova porodica mogla da živi u velikom stanu, sa poslugom. Nakon Gregorovog preobražaja u ogromnu bubu, ispostavlja se da nije bilo potrebe za tim, da su svi sposobni da rade i zaradjuju. Porodica se trudi da se otarasi Gregora koji je, kao neupotrebljiv, postao suvišan. Olakšanje dolazi na kraju, Gregor umire od posledica gladi i rana koju mu je zadao otac. Za porodicu dolaze bolji dani, pravi happy end!
Sva Kafkina dela su apstraktna, vanprostorna i vanvremenska. Ovo delo, na čudesan način, opisuje gotovo sve ono što proučava teorija ličnosti: ego, ID, nesvesno, snove, razvoj, komplekse, traumu, incest…
Glavni lik Gregor je otudjen i usamljen. Otudjen od drugih ljudi i od svoje prirode. Nepodnošljivo je različit od svog okruženja i zato ga niko ne voli. Najviše se plaši svog oca, a majka ga se stidi. Gregor je tužan i rastrzan izmedju ljubavi i mržnje, prema svojim roditeljima. Neki poznavaoci Kafkinog lika i dela govore o tome da je ovom pričom on zapravo govorio o svom odrastanju i o svojim porodičnim odnosima.
Šta je zapravo ideja i simbolika preobražaja? Ovde je reč o metamorfozi karaktera, a ne fizičkog izgleda. Reč je o psihološkoj promeni iz realnog u animalno. Svako od nas tokom razvoja prolazi stanovit put od animalnog ka racionalnom. Da li je moguć proces i u suprotnom pravcu?
Brutalan odnos društva prema pojedincu koji je drugačiji i koji je pretrpeo vidljivu telesnu promenu je česta pojava. Svako ko je poseban i drugačiji, sticajem nesrećnih okolnosti ili iz svojih unutrašnjih poriva, prolazi zlokoban kafkijanski put. Društvo u globalu ne odobrava nagle i vidljive promene, doživljava ih poput anomalije i opasnosti.
Ljudi danas lakše i radije kreću u svoj fizički preobražaj i smatraju ga primarnim procesom. Teže se bira put promene unutrašnjeg bića. Najteže je promeniti svoje stavove, uverenja, sistem vrednosti, čak i onda kada to dovodi do vidljive destrukcije.
Kada se čovek upusti u veliku i vidljivu promenu svog tela, a da istovremeno ta promena ne uvažava razvoj unutrašnjeg duhovnog bića, onda telo postaje poput ljušture. Telo postaje strano čoveku, on je otudjen od svoje prirode i ta disproporcija postaje za sredinu jako vidljiva. Promena na telesnom nivou potrebno je da bude podržana i od prave suštinske promene iznutra. Potreban je visok stepen samosvest i surova unutrasnja hrabrost
Kada su duh i telo u harmoniji, osoba blista, poseduje unutrašnju harizmu i okruženju odašilje prijatnu energiju.

piše BiserkaJakovljević, psihoterapeut

Nema komentara