Jutro je tmurno i hladno. Dan za neustati. Ispunjavam sebe mrzovoljom i pre nego li sam uspela da ustanem iz kreveta. Krajnje pogrešno i nepraktično ponašanje, pogotovo za nekoga ko sebe naziva psihoterapeutom.

Period nakon budjenja neverovatno je važan za psihičko zdravlje ljudi, od početnog dela dana u velikoj meri zavisi celokupan dan u koji smo ušli, naredna nedelja, mesec, godina, čitav život.

Postoje jutra sama po sebi koja deluju razigrano, što zbog lepog sunčanog vremena, što zbog činjenice, da očekujemo nešto za sebe jako važno. Čini mi se, da su ipak nekako brojnija ona jutra, u kojima baš i nemamo puno razloga za dobro raspoloženje. Šta tada? Baš tada je neophodno iz petnih žila se potruditi da popravimo svoje raspoloženje, da se u emotivnom smislu razdrmamo i razbudimo. Potrebno je uložiti dodatni napor i uneti razlog za dobro raspoloženje. Razlog unosimo tako što ga pronalazimo, ako kojim čudom ne uspemo da ga pronadjemo, onda ga je neophodno izmisliti. Jutro u kojem se budimo je jedinstveno i neponovljivo, samo naše autentično iskustvo, nova nada, prilika da promenimo sebe i čitav svet. Sama činjenica da smo se danas probudili je dovoljna da nam uskrati pravo na neraspoloženje, mrzovolju, bes, tugu.

Razloge za dobro raspoloženje uvek i na svakom mestu možemo pronaći. Dovoljno je okrenuti se oko sebe i ugledati drago lice, haljinu koju dugo nismo nosili, a koja nam savršeno pristaje, misao o tome da ćemo danas nešto korisno uraditi ili jednostavno miris kafe koji već u nozdrvama osećamo.

Ne dozvolite nikome i nečemu da vam pokvari jutro, da vam u istom maniru pokvari i čitav dan. Pronadjite u sebi razlog za radost, za tako dobro, a tako jednostavno osećanje, ne ispuštajte ga, grčevito se za njega držite.

psihoterapeut Biserka Jakovljević

 

Nema komentara