Jedna moja mlada prijateljica mi je nedavno pričala o svom emotivnom životu. Još uvek nije pronašla pravu ljubav, ali iskreno veruje, da je ona negde čeka. Kaže da je trenutno u nekoj privremenoj, neozbiljnoj, površnoj vezi, kojom samo upotpunjava vreme. Najiskrenije mislim da je ovakav koncept pogrešan. Zašto?
Ma koliko jednu vezu tretirali neozbiljnom i površnom ona zauzima deo našeg jedinog života. Svaka emotivna veza traži svoj prostor i vreme. Ako nešto razumemo kao nedovoljno dobro za nas, zašto davati mogućnost da to zaokupira naš život. Čak i u onim situacijama kada razmišljamo o tome, koliko nas neka osoba nervira mi investiramo svoje emocije, izvestan trud i sam život. Loših emocija se treba čuvati i ne davati mogućnost da se razviju i da nas preplave. Pogrešnim partnerima ne dozvoliti da budu uzurpatori niti našeg prostora, niti našeg vremena, kao ni protagonisti naših misli i želja.
Kada želimo da unesemo nov nameštaj u svoj dom, po svoj prilici smo svesni toga da je starom prošao rok, da je dotrajao i nefunkcionalan. Trudimo se, da ga se što pre ratosiljamo, kako bi stvorili prazan prostor i dovoljno mesta za moderan, funkcionalan i nov. Svaka praznina ima tendenciju da nečim bude ispunjena. Slično je i sa našim životom, mnoge stvari nas zaobilaze i propuštamo dobre prilike, samo zato što u svom okruženju nismo stvorili dovoljno praznog prostora kako bi privukli nove dogadjaje i nove ljude. Energija jednostavno prepoznaje da je zauzeto i zaobilazi nas, odlazi dalje, tražeći mesto na kome je očekivana, a mi se pri tom uporno pitamo zašto se nama nikako ne dešavaju neke nove i uzbudljive stvari.
Šta je najbolje raditi dok čekamo pravu ljubav? Najbolje je dobro se pripremiti za njen dolazak, pri tom širom otvoriti vrata, da uvidi da je dobrodošla. Paulo Koeljo veruje da duše planiraju susrete mnogo pre nego li se njihova tela u stvarnom svetu susretnu.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara