Pojedini ljudi u mom okruženju svesno biraju da ne budu u kontaktu sa svojim emotivnim životom. Uvere sebe da su emocije beskorisna i nadasve štetna pojava, postanu hladni i emocionalno nedodirljivi. Mnogi su sasvim uvereni da je tako za njih najbolje, jer to ih nikada ne dovodi u opasnost da drugima otkriju svoje slabosti. Željeni rezultat je, uvereni su u to, drugim ljudima ne dati mogućnost, da mogu da nas povrede.

Tačno je, emocije jesu jako opasna stvar, ponajviše za srce, često nam stvaraju nelagodnost. Najopasnije su onda kada u potpunosti ovladaju čovekom, na način da on izgubi kontrolu i kontakt sa realnim. Dobri poznavaoci ljudske duše kažu, da ljudi koji imaju bolesno srce moraju istovremeno imati i neki veliki problem na ljubavnom planu. Nisam sasvim sigurna da li je to baš tako, jer svako od nas pre ili kasnije iskusi ružna i neprijatna ljubavna iskustva. Tuga, bol, razočaranje, otudjenost, su neprijatna i teška stanja, koja se nikako ne mogu izbeći, ali su sastavni deo života, jer one lepe emocije kao što su ljubav, sloboda, radost, baš tada, dobiju svoj pravi smisao.

Manje je poznato, da beba u majčinoj utrobi takodje ima svoj psihički život. On je skoro pa potpuno sazdan od čistih emocija. Oseća toplotu, ušuškanost, bezbrižnost, ljubav. Emotivni aspekt ličnosti je primaran i zato je tako nesavršen, ali je ujedno jako važan i neophodan za razvoj jedne individue. Kada smo otudjeni od svojih emocija, mi smo tada otudjeni i od značajnog dela svog bića.

Nedostatak adekvatnog emotivnog života nam ništa ne može nadoknaditi.

Naš emotivni život odredjuje prirodu našeg zadovoljstva ili nezadovoljstva. Emocije su ključ ličnog ostvarenja, preduslov našeg uspeha, razlog naše kreativnosti, naša životna snaga i inspiracija i nikako ih nije poželjno ignorisati.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

 

Nema komentara