Predrag Đorđević, predsednik Opštine Rekovac, kaže da je oluja, praćena jakim gradom i vetrom opustošila deset levačkih sela.

„Preko naše teritorije bio je izuzetno jak nalet grada, kiše i vetra, olujnog karaktera. Grad je bio veličine od zrna graška do zrna oraha, kako u kom delu, ali izuzetno jaka oluja i jak udar je bio tako da je na određenim plantažama oko Rekovca gde je vinova loza lepo i kvalitetno krenula, sada uopšte nema zelene mase“, kaže Đorđević.
Prema njegovim navodima, Protivgradna zaštita nije delovala, jer iako ima raketa, nadležne republičke službe nisu na vreme potpisale ugovore sa strelcima, pa oni nisu imali pravo da dejstvuju sa protivgradnih stanica.

„Mi smo čak u prošloj godini samostalno nabavili 65 raketa i investirali 2,2 miliona dinara i predali kontingent raketa nadležnom sektoru. Ja slobodno mogu da izrazim nezadovoljstvo u ime svih naših poljoprivrednika za ovaj ne mali propust“, kaže on.

Tog dana kada je padao grad, meštani sela u Levču bili su 17 sati bez struje.

Iako je sezona protivgradne zaštite trebalo da počne još 15. aprila, mesec dana kasnije nema ni nagoveštaja da bi sistem uskoro mogao da profunkcioniše, kaže za „Politiku” sekretar kragujevačkog Sekretarijata za vanredne situacije Dragoš Radovanović.

– Za sistem protivgradne zaštite i dalje je odgovoran sektor MUP-a za vanredne situacije, ali se govori da bi tu obavezu trebalo da preuzme Ministarstvo poljoprivrede. Nama, međutim, niko ne govori dokle se stiglo sa prenosom ingerencija, niti kada bi novi zakon o protivgradnoj zaštiti, na koji dugo čekamo, mogao da bude donet. Pitam se samo ko će biti odgovoran ako grad negde uništi useve. Oštećeni poljoprivredni proizvođači će doći ispred sedišta neke lokalne samouprave da se žale, ali opštine i gradovi ništa ne mogu da urade dok nadležni republički organi ne izdaju nalog da se sprovede procedura oko izbora strelaca – kaže naš sagovornik, navodeći da je takav nalog do sada izdavao sektor MUP-a za vanredne situacije.

Kragujevačka uprava je nabavila 96 raketa za ovu godinu, na raspolaganju je i donacija od milion dinara za kupovinu dodatnih količina, jednim brojem raketa raspolaže i MUP Srbije, ali zbog nejasne situacije oko toga ko će ove godine rukovoditi sistemom protivgradne zaštite ugovori sa strelcima još nisu zaključeni, niti se zna ko strelce treba da plati.

– Republički hidrometeorološki zavod ne može da potpiše ugovore sa strelcima dok oni ne prođu obuku i obavezne lekarske preglede, a da bi se znalo koja će se zdravstvena ustanova time baviti, prethodno mora da se raspiše tender. Ništa od toga nije urađeno, a nejasno je i ko strelce treba da plati, MUP ili Ministarstvo poljoprivrede. Strelci su do sada od države dobijali 4.000 dinara mesečno, dok traje polugodišnja sezona, ali lokalne samouprave, iako to nije njihova obaveza, izdvajaju i svoja sredstva, pošto je to stvarno mala suma. Kragujevac namerava da za svakog strelca mesečno izdvoji još po 5.000 dinara, ali grad tu odluku ne može da donese sve dok se ne utvrdi ko će se tim poslom baviti. Tako se samo vrtimo ukrug, a nepogode mogu da nas zadese već sutra – upozorava Radovanović.

Zbog ovakve situacije, potpuno je neizvesno da li će poljoprivrednicima čije useve ove godine uništi grad neko uopšte nadoknaditi štetu. Već dugo se spekuliše da država odugovlači sa donošenjem zakona o protivgradnoj zaštiti pod pritiskom pojedinih osiguravajućih kuća koje bi od ugovora sa poljoprivrednim proizvođačima o osiguranju useva mogle obilato da zarade. A poznato je da tek nekoliko procenata imućnijih voćara i ratara u našoj zemlji ima takve ugovore.

– Stvarno ne znam o čemu se radi, ali je prosto neverovatno da mi ne dobijamo nikakvu informaciju šta je s novim zakonom o protivgradnoj zaštiti, niti kako će taj sistem biti uređen. Hrvatska je svojevremeno odustala od sistema protivgradne zaštite, ostavljajući svojim poljoprivrednim proizvođačima da se sami snalaze, ali ga je ponovo vratila. Ne želim da se ovo shvati kao bilo kakva vrsta pritiska, ali mislim da bi naši poljoprivrednici, u ovoj situaciji, osim što od države s pravom očekuju da uredi sistem protivgradne zaštite, možda trebalo da razmisle i o osiguranju svojih useva – poručuje Radovanović.

Na teritoriji Kragujevca postoje 32 protivgradne stanice, a za svaku je potrebno obezbediti najmanje 12 raketa. Sa pomenutom donacijom i nabavkom dodatnih količina raketa, zaštita poljoprivrednih useva ove godine bi bila na zavidnom nivou, ali je problem što se ni mesec dana od početka sezone ne zna ko su strelci koje te rakete treba da ispaljuju.

Levačke novine, Politika

Nema komentara