Pad euribora, međubankarske kamatne stope u evrozoni, dovešće do toga da građani i privreda, ali i drugi dužnici mogu da očekuju pad kamata na kredite, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.

Pad euribora dovešće banke u situaciju da, iako imaju puno likvidnog novca, neće plaćati pozitivnu kamatu na nove depozite drugih banaka, a za tržište je to ozbiljan deflatorni signal, istakao je Šoškić.

Šoškić u izjavi Tanjgu podseća da je već duže vreme referentna kamatna stopa Evropske centralne banke (ECB) praktično na nuli (0,05 odsto), a kamatna stopa koju ECB plaća bankama na deponovan novac je već duže vreme -0,20 odsto.

„Tako je otvorena zona negativnih kamatnih stopa koja se odražava i na euribor kamatne stope koje se formiraju između velikih banaka u Frankfurtu. Očigledno je kreditna aktivnost banaka u evrozoni niska, a likvidnost visoka, pored ostalog i zbog kvantitativnih olakšica ECB, odnosno, redovnog mesečnog upumpavanja 60 milijardi eura koje ona sprovodi i relativno niskog privrednog rasta u EU“, objasnio je Šoškić koji je bio i guverner NBS.

Zbog slabog privrednog oporavka u evrozoni poslednjih nedelja se, dodaje, razmatra i mogućnost pojačavanja kvantitativnih olakšica ili kroz povećavanje mesečnog iznosa dodatnog novca ili kroz produženje roka ovih operacija i posle oktobra 2016. godine.

„Sve to dovodi banke u situaciju u kojoj imaju puno likvidnog novca i otuda nisu spremne da plaćaju pozitivnu kamatu na nove depozite drugih banaka, posebno u situaciji vrlo niske inflacije kao što je to sada“, primetio je Šoškić.

Odgovarajući na pitanje da li će se rate za stambene kredite automatski prilagoditi ovoj promeni, budući da su mahom vezane za šestomesecni euribor, Šoškić je rekao da bi svi zajmovi u Srbiji, ugovoreni sa euribor repernom kamatnom stopom, trebalo u trenutku kamatnog prilagođavanja da odraze trenutno stanje na tržištu, odnosno da uzmu u obzir kretanje referentnog euribora, tako da bi u ovom slučaju trebalo očekivati pad kamatnih stopa.

U odgovoru na pitanje da li je snižavanje euribora u negativni predznak signal da evrozona ulazi u ozbiljne probleme, buduci da je pre krize euribor bio u plusu oko pet odsto, Šoškić je objasnio da je duže zadržavanje kamatnih stopa u negativnoj zoni jasan signal da je privredni oporavak slab i može predstavljati uvod u deflatorne (recesione) privredne tendencije, odnosno, u dodatni pad ekonomske aktivnosti i rast nezaposlenosti.

Zbog toga Šoškić naglašava da je vrlo važno da trenutno jeftin novac što pre pokrene investicije i potrošnju kao i da pokrene privredni rast, ali istovremeno on upozorava da to jednim značajnim delom zavisi od očekivanja privrednika i građana, odnosno, potencijalnih korisnika kredita.

Tanjug

Nema komentara