Nova selektorka Festivala ,,Dani komedije“ po odluci umetničkog direktora ove značajne kulturne manifestacije Dobrice Milićevića, je rediteljka i redovna profesorka FDU, Ivana Vujić.

-Želeo sam da ove godine imamo nekog ko je jako blizak Fakultetu dramskih umetnosti. Takođe, imao sam dosta ideja, Ivana Vujić bila je najbolja i ja sam vrlo zadovoljan jer je ona to prihvatila, rekao je Milićević.

ivana vujic1Ivana je rođena 1959. u Beogradu, gde se školovala i završila pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Potom se usavršavala u Parizu na Sorboni, u Institutu za pozorišna istraživanja i u umetničkoj školi u Njujorku. Kao reditelj postavila je 85 pozorišnih predstava po tekstovima Šekspira, Vebstera, Sartra, Beketa, Joneska, Sterije Popovića, Ace Popovića…

Bila je umetnički direktor Bitef Teatra od 1990. do 1997. godine, selektor pozorišnog programa Belefa, osnivač Fringe urbanog festivala. Osnovala je Beton hala teatar, prostor u kome studenti i mladi ljudi imaju mogućnost da probaju nemoguće. Jednom od najvećih nagrada smatra priliku za rad s decom sa posebnim potrebama i rad sa studentima na Fakultetu dramskih umetnosti. Govori engleski, nemački i francuski jezik
DEO INTERVJUA KOJI JE DALA ZA MAGAZIN ,,SENSA“

Ivana Vujić, rediteljka i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, jedna je od najkontroverznijih i najuspešnijih pozorišnih reditelja savremenog srpskog teatra. Ona je reditelj u pozorištu i u životu. U oba slučaja je ekscentrična: ne poštuje pravila, ne sledi nijednu školu i ne sluša savete. Sebe ne doživljava kao umetnika tvrdeći da je običan majstor, „izvođač umetničkih radova“. Uvek na ivici ekstravagancije, u stalnom traganju za modernošću i u osluškivanju svetskih kretanja, ova rediteljka je na scenama Srbije, Slovenije, Nemačke, Italije… postavila 85 predstava i postala sinonim za modernost, nov i nekonvencionalni dramski izraz. Osnivač je i direktor Beton hala teatra. Dok režira nalazi se u nekoj vrsti groznice, uvek se oseća kao da radi prvi put, kao šaman koji će iz svojih glumaca da izvuče nešto novo, nešto što ni oni sami nisu svesni da poseduju. I uvek ima veliku tremu. Ima ćerku Helenu od deset godina koju je rodila u braku s Radoslavom – Rašom Komincem, pesnikom i proznim piscem.

„Život ne mora da bude samo lep, spremna sam na svaku vrstu iskušenja i zahvalna za svako koje me snađe i kroz koje ću prolaziti“ – zvuči ili kao iskaz nekoga ko nije bio suočen s velikim iskušenjima ili kao stav veoma hrabre osobe? “

„U mom životu ne postoji prosečan radni dan. Krećem rano od kuće, ceo dan imam posla, pa i uveče moram da budem prikladno odevena. Od svakog dana očekujem da me iznenadi, ali čovek mora da se kreće da bi se to desilo. U nekoj situaciji dobija, u drugoj gubi, ali to je baš onako kako treba da bude. Svet je uplašen od gubljenja, a to nije nikakva tragedija. Kada preživite nešto teško, od toga dobijete veliku snagu, svest da, ako ste preživeli jednu teškoću možete i druge“

Kako još, osim pozorištem, gradite, bojite, punite, osmišljavate svoj život?

„Trudim se da to činim ljubavlju i dobrotom. To jedino ima smisla, negovati ono čega je danas tako malo. Pogledajte bilo koje novine i videćete gde smo danas. To je smisao: u besmislu verovati u smisao ljubavi. Ne znam da li sam stručnjak za te teme, po rezultatima se ne bi reklo, ali učim. Ja sam ponavljač, možda ću u svojoj 99. položiti taj ispit. Kult mladosti koji nam se tako agresivno imputira je besmislica. Zaboravljamo da mlad čovek celog života uči kroz iskustva, a da star čovek zna tajnu života. Život je sam po sebi beskrajno uzbudljiv – u dobru, patnji, ljubavi, nevoljama… Nikada ne smemo da zaboravimo da smo počastvovani činjenicom da smo dobili priliku da živimo, da smo od tolikih mogućnosti baš mi izvukli te lozove. Biti rođen i umreti je kretanje – onako kako bude određeno. Kada to znamo, moramo imati dostojanstvo u podnošenju života.“

Jedan komentar

  • Odgovori
    Ivana
    25. marta 2015.

    Bolje da je smene odmah,ove godine očajan izbor predstava… totalni fijasko!