Aca Stojanović (31) je nesumnjivo najbolji jagodinski rukometaš svih vremena. Već šestu sezonu igra za Prvu ligu Švajcarske, klub „Kadetten Schaffhausen“. Imao je tri sna u karijeri – da igra Ligu šampiona, da igra za reprezentaciju Srbije i da igra u ekipi koja je osvojila Ligu šampiona. Sva tri je ostvario. Preko 8o puta je igrao za reprezentaciju, za koju ga vežu najlepše ali i najbolnije uspomene…u Jagodini neće da priča o rukometu, iako ga boli to što je RK „Jagodina“ na niskim granama, nižim nego ikada. Novu godinu dočekao je u krugu porodice, sa roditeljima, braćom i susprugom sa kojom očekuje prinovu.

aca stojanovic

Stojanović je jagodinski rukometni klub napustio sa 17 godina i prešao u Vrbas gde je igrao tri godine. U Crvenoj Zvezdi bio je kratko, tek ri meseca i odatle je otišao jer ga nisu plaćali i to pravo u Makedoniju gde je, dok je igrao u „Vardaru“ upoznao suprugu sa kojom je u braku već 10 godina.

2„U Vardaru sam proveo dve godine, a zatim sam otišao u Sloveniju u RK „Celje Pivovarna Laško“, ekipu koja je 2004. godine bila osvajač Lige šampiona 2004. godine. Ja sam kod njih došao 2006. Posle toga bio sam u Kopru šest meseci posle čega se vraćam u Makedoniju. Poslednjih šest godina sam u Švajcarskoj. Inače, u Švajcarskoj ej fudbal na prvom mestu, hokej na drugom a rukomet na trećem mestu po popularnosti. „Kadetten Schaffhausen“ svake godine igra Ligu šampiona. Zadovoljan sam, kaže Aca Stojanović.

Proslavljeni jagodinski i srpski rukometaš dva puta godišnje dolazi u Jagodinu gde žive njegovi roditelji i dva brata koji su takođe sportisti.

„Na Božić imam trening, tako da odlazim 6. januara. U početku mi je mnogo toga nedostajalo, u Švajcarskoj, danas ne. Sport tamo i ovde su dve stvari koje se ne mogu uporediti. tamo je i sport i život daleko organizovaniji nego ovde. U slučaju povrede sportisti su prvi u bolnici, u svemu. Najveći problem u Srbiji je nedostatak uslova za rad. U Srbiji se sport vodi po kafanama i kafićima, a to nije sport. Ja u Švajcarskoj nemam vremena da pričam o sportu, ja sam u hali ceo dan. Godišnje sam slobodan dva meseca, kaže Stojanović.

11Levoruki desni bek nikada nije imao uzore. Poštovao je Zorana Puzovića, rukometaša RK „Vrbas“ koji je bio na širem spisku reprezentacije, igrao je u Španiji kasnije gde su ga zvali „Zlatna levica“.

„Klinci danas nemaju uzore jer nema uslova da se formiraju sportisti vredni poštovanja. Uslova za bavljenje sportom nema. Ne znam kako bih decu uspeo da nagovorim da se ozbiljno bave sportom, ne bi me shvatili ozbiljno. Decu moraju da usmeravaju zajedno roditelji i treneri, to je obostrana priča. Za Jagodinu i fudbal je plus sve ovo što se radi u Jagodini i u fudbalskom klubu. Ja lično bih voleo da malo bolje uslove ima i muški rukometni klub“

Najteži momenat u njegovoj karijeri je kada je izostao poziv za reprezentaciju na Evropskom prvenstvu 2012. 3godine.

Tada je Srbija osvojila drugo mesto na EP. Pre toga sam pet godina bio reprezentativac i 80 puta igrao za našu reprezentaciju. Promenio se selektor i ja više nisam bio na tom spisku. To je bio moj najteži trenutak u karijeri. Teško mi je to palo. I od tada, od toga dana mi niko broj telefona nije okrenuo. Mirno bih mogao da spavam kada bih shvatio šta je bio problem jer sam pet godina igrao sa njima, živeo sa njima, dušu dao reprezentaciji. I odjednom, ništa, posle 80 nastupa, svetskih i evropskih prvenstava. Pet godina za Novu godinu i Božić ja nisam bio kod kuće, nego uvek sa reprezentacijom. Fer je bilo da me neko pozove i kaže hvala, nisi spreman ili šta god. I onda čovek može da se resetuje u glavi i nastavi dalje. Ja sam imao ponudu da igram za reprezentaciju Švajcarske koju sam odbio, jer ja nisam Švajcarac, ja sam Srbin. Ja sam iz Jagodine, Šumadije, Srbije.“

Logično, najlepši momenat u karijeri bio je prvi poziv za reprezentaciju.

„Tada se Crna Gora otcepila. Igrao sam za Srbiju na njenom prvom internacionalnom takmičenju, mislim da je to bio Super Kup u Nemačkoj. To je velika čast. Za reprezentaciju se igra dušom“

8

Stojanović je razočaran na kom je nivou jagodinski rukometni klub.

„Mnogo mi je žao zbog toga. U rukometnom klubu su svi Jagodinci. Nisu imali para da odu do Crvenke pa su skupljali za put. Ugasiće se klub, a Jagodina je grad rukometa, muškog rukometa. Zar tako da se završi? Nikad nikome nisam rekao, evo prvi put da ja pomažem RK „Jagodina“ niti želim da se hvalim time. Ljudi koji su bili u jagodinskom rukometu nisi ispali korektni prema meni, uzeli su za mene obeštećenje a dali mi nisu ništa, nekada kada sam otišao ali nema veze. Žao mi je. Zadnjih 10 godina ja klubu dajem lepak i lopte, iz Švajcarske. Okupim ih kad dođem, da se osećaju malo kao sportisti. To mi je jako tužno. Iskreno, ovde retko pričam o rukometu…bolje je tako.“

Svaki stabilan klub u Srbiji mora da ima školu rukometa, kaže proslavljeni rukometaš. Ali neće mnogo da priča o tome…Aca Stojanović je pod ugovorom do sredine 2016. godine, možda prihvati ponudu da zaigra za Katar, a možda se vrati kući, u Srbiju. Ali teško, jer kako kaže, najteže je opstati u državi koja ne funkcioniše…

tekst Anita Mitrović, foto Nenad Đukić, privatna arhiva

 

2 Komentara

  • Odgovori
    ivana
    1. januara 2015.

    Bravo Aco, ti si ponos Jagodine!!!

  • Odgovori
    17. novembra 2016.

    Ovakvi ljudi treba da budu ponos Jagodine, svaka pohvala za tekst!!! Aca je veliki sportista i pre svega dobar čovek…a što se tiče reprezentacije kako ljudi iz saveza rade tako i prolaze zato nam je rukomet i tu gde jeste!!!