DRENOVAC ODAO POČAST DR MILANU MILOVANOVIĆU, NAUČNIKU SVETSKOG GLASA

0

Paraćinsko selo Drenovac čuveno je po mnogo čemu, a Srbija slabije poznaje činjenicu da je iz ovog sela potiče poznati virusolog i epidemiolog dr Milan Milovanović. Verovatno da je njegov najveći prilog svetskoj virusologiji bila adapcija morbila u pilećem embrionu što je uslovilo proizvodnju današnje morbili vakcine koja se daje svuda u svetu.

Drenovac i KUD „Spasovdanski vez“ su pre nekoliko dana dr Milovanoviću u čast, obeleživši 100 godina od rođenja srpskog naučnika, organizovali predstavu „Žitije doktora Milana Milovanovića” i veče folklora.

Poznati srpski epidemiolog u penziji dr Radmilo Petrović, koji je radio u Institutu za imunologiju i virusologiju „Torlak“ svedočio je da je mikrobiologu Milovanoviću, prvom na svetu uspelo je da virus morbila prilagodi i da ga počne razmnožavati na pilećim embrionima, čime je napravljen i prvi korak u pronalasku vakcine protiv malih boginja.

Krajem pedesetih godina Milovanović je bio na specijalizaciji u Londonu, početkom šezdesetih uspeo je da napravi i prvu vakcinu protiv morbila, a nazvao ju je „Beograd“. Milanovićeva vakcina bila je jedna od tri najpopularnije, a poslužila je i za dalja svetska istraživanja.

Milanović je u toku radnog veka proveo više godina i u Brazilu i Meksiku,  a radni vek je završio na Infektivnoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu. U penziju je otišao 1984. godine, ali je ostao i dalje aktivan i radio u laboratoriji klinike sve do nekoliko meseci pred smrt 21. decembra 1996. godine.

Najveći prilog doktora Milovanovića svetskoj virusologiji bila je adaptcija morbila u pilećem embrionu što je uslovilo proizvodnju današnje morbili vakcine koja se daje svugde u svetu. Klasični udžbenici virusologije, epidemiologije, infektivnih bolesti i monografije o morbili ga citiraju.

U predstavi KUD „Spasovdanski vez“ lik doktora Milovanovića tumačio je Nemanja Živanović.

ROĐEN U ZEMLJORADNIČKOJ PORODICI

Rodio se kao najstariji od petoro dece u zemljoradničkoj porodici srednjeg imovnog stanja.

Nakon završetka osnovne škole, 1930, po nagovoru učitelja i sveštenika, otac ga je odveo u najbliže mesto sa gimnazijom, Ćupriju. Smatrali su da je nadprosečne inteligencije i da je kao takav potrebno da nastavi školovanje.

Bio je odličan učenik, osvajao je u više navrata Svetosavsku nagradu. Roditelji su ga izdržavati prvih godina, ali ubrzo je davajući časove matematike uspeo da sam sebe izdržava.

Po završetku gimnazije 1938. želeo je da studira tehničke nauke, ali nije imao materijalne mogućnosti. Zato je direktor gimnazije u Ćupriji zvanično u ime gimnazije pokušao kod nekih ministarstava u Beogradu da mu obezbedi stipendiju.

Kako to nije bilo izvodljivo, preporučeno mu je da konkuriše pri Ministarstvu vojske i mornarice jer su imali stipendije za medicinske studije. Nakon konkursa i prijemnog ispita za pitomca Ministarstva vojske primljen je 1938. godine.

Studirajući medicinu najviše ga je interesovala mikrobiologija. Nakon kapitulacije 1941. godine raspoređen je kao laborant na bakteriološkom odeljenju ondašnje Glavne Vojne Bolnice u Beogradu. Krajem 1941. Centralni Higijenski Zavod organizovao je ekipe za suzbijanje pegavca na teritoriji okupirane Srbije. Sa još nekim kolegama određen je kao dezinfektor gde je radio do septembra 1944.

Sprečava zauške, morbile i rubeole

– MMR je vakcina koja sadrži tri komponente – protiv morbila (malih boginja), mumpsa (zaušaka) i rubeola i jedina je prevencija protiv ovih bolesti.

– Daje se u drugoj godini života i važno je da dete bude potpuno zdravo kad se vakciniše.

– Potrebno je od dve do četiri nedelje da bi počela da deluje.

– Posle jedne doze vakcine imunitet stekne 85% dece uzrasta od devet meseci i 95% dece starije od dvanaest meseci.

– Skoro svi oni koji nisu stekli imunitet posle prve doze razvijaju imunitet posle druge doze vakcine.

– Svako dete bi pred polazak u školu trebalo da dobije revakcinu.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas da unesete ime