47. DANI KOMEDIJE – PREOVLAĐUJU CRNE KOMEDIJE

0
1195

„Na programu 47. „Dana komedije“ preovlađuju crne komedije, predstave koje se ponekada nalaze na granici komičnog i tragičnog izraza. Selekcija festivala je rezultat ponuđenih dela. Program ne može biti odraz imaginarne produkcije, već je (subjektivno) ogledalo postojeće. A ova pozorišna sezona u Srbiji nam nije donela mnogo komedija, još manje kvalitetnih“ rekla je u obrazloženju selekcije, selektor festivala, teatrolog i pozorišni kritičar dr Ana Tasić.

„Izvan grupe izabranih predstava za ovogodišnji festival, bilo je još nekoliko ponuđenih komedija, ali njihove ukupne vrednosti nisu bile na zadovoljavajućem nivou. Zato sam se u par slučajeva odlučila za predstave koje su u celini kvalitetnije, iako nisu čiste komedije, pre nego za predstave koje su kvalitativno mnogo slabije, a jesu čistije komedije. Tu pre svega mislim na subotičku predstavu „Avgust u okrugu Osejdž“, pa i na kikindsku „Smrt čoveka na Balkanu“. Iako verovatno neće izazvati provale smeha, one imaju dovoljno elemenata komičnog, da bi se kvalifikovale za učešće na festivalu smeha. Imajući ovo u vidu, podnaslov festivala je: Komične tragedije našeg vremena. Predstave na ovogodišnjim „Danima komedije“ se bave savremenim temama, smešno i tužno su ogledalo naših života. One razbijaju balkanske stereotipe, kritički posmatraju sveprisutni uticaj tehnologija, društvenih mreža i virtualnih komunikacija, analiziraju društvene razlike, kao i dubinski narušene porodične odnose. Likovi ovih predstava izvesno ne žive u blagostanju, uslovi njihovih egzistencija su daleko od zadovoljavajućih, ali oni ipak ne odustaju od pokušaja da ih učine lagodnijim. Možda ovaj niz komično tragičnih predstava ne može da promeni svet u kome živimo, ali ih izvesno čini prihvatljivijim“ dodala je Tasić.

„Urnebesna tragedija“, tekst Dušan Kovačević, režija Marko Manojlović, Atelje 212

Radnja predstave „Urnebesna tragedija“ reditelja Marka Manojlovića se dešava 1989. godine, kada je Dušan Kovačević napisao ovu tragikomediju o nakaradnim porodičnim odnosima, dubinskom nerazumevanju, samoći. Vešti glumci Ateljea 212 teatralno grade tragikomično ogledalo života. Ono je apsurdno, donosi iskrivljene prizore iz podivljalog sveta, metastazirane ludnice, prostora ni na nebu ni na zemlji. Poznati likovi direktora pozorišta, njegovog oca odbeglog iz ludnice, sina koji od tog sveprisutnog ludila beži u svoj svet i ostalih, upečatljivo odražavaju balkansku stvarnost. Slika sveta koji stvaraju podseća na onaj paradoksalan slogan – ko ovde ne poludi, taj nije normalan.

 

„Smrt čoveka na Balkanu“, tekst i režija Miroslav Momčilović, Narodno pozorište Kikinda

Predstava je nastala prema istoimenom filmu reditelja Miroslava Momčilovića koji je i reditelj ove predstave. Radnja prati događaje nakon samoubistva usamljenog kompozitora, u jednom stanu. Nakon ovog tragičnog događaja, u stan pokojnika upadaju komšije, a zatim i agenti nekretnina, predstavnici pogrebnih preduzeća, policija, hitna pomoć. Ova situacija je plodno tlo za duhovito razračunavanje sa balkanskim mentalitetom, malograđanštinom, komšijskim odnosima, složenošću značenja srdačnosti balkanskog čoveka. Ona takođe odražava haotičnost društvenog sistema, nefunkcionisanje osnovnih službi. Igra glumaca je vrlo svedena, skoro realistička, dok se crni humor probija u okolnostima izražene scenske napetosti.

 

„Amateri“, tekst Borivoje Radaković, režija Andrea Ada Lazić, Narodno pozorište Bora Stanković, Vranje

Jedna od dve čiste komedije na ovogodišnjem repertoaru „Dana komedije“. Radnja prati dva prijatelja, Šareta i Grgu, koji snimaju porno film u stanu Grgine tetke, sa idejom da zarade mnogo novca. Angažuju prijatelja Necea za glavnog glumca i pronalaze raskošnu prostitutku Jase, kao glavnu glumicu. Urnebesna komedija može da počne. Igra glumaca je brza i teatralna, sa sastojcima slepstika, poput komičnog saplitanja o saksiju sa cvećem. Glumci igraju na lokalnom dijalektu, što izaziva dodatna komična značenja. U pozadini se nazire realnost društvene situacije, tegobe nezaposlenosti ili niskih primanja, ali ih i u ovoj komediji nadjačavaju odlučne težnje ka boljem životu.

 

„Avgust u okrugu Osejdž“, tekst Trejsi Lets, režija Aleksandar Božina, Narodno pozorište Subotica

Predstava „Avgust u okrugu Osejdž”, nastala prema savremenom crnohumornom tekstu američkog pisca i glumca Trejsija Letsa, u režiji Aleksandra Božine, donosi slojevito i burno iskopavanje mračnih porodičnih tajni. Okupljanje porodice Veston, povodom sahrane oca familije, oslobađa duhove i uklanja tepih koji je prekrivao nagurano đubre iz njihovih života. Porodični odnosi su ovde polazište za konkretno i metaforičko izražavanje metastaziranog karcinoma u savremenom društvu. Izuzetni subotički glumci, dopunjeni izvanrednom novosadskom glumicom Gordanom Đurđević Dimić, u glavnoj ulozi majke Vajolet Veston, sugestivno tragikomički grade punoću likova. Oni se spretno bune protiv dubinskog individualnog i društvenog licemerja, laži na kojima počivaju porodice, kao i čitav sistem.

 

„Florentinski šešir“, tekst Ežen Labiš, režija Darijan Mihajlović, Pozorište Boško Buha

Drugu čistu komediju na ovogodišnjem festivalu, Labišov vodvilj iz devetnaestog veka, reditelj Darijan Mihajlović na scenu pozorišta Boško Buha postavio je formalno vrlo raskošno. Ovaj „Florentinski šešir“ je vizualni i muzički spektakl koji zavodi publiku snagom forme. U igri ansambla se izdvaja Goran Jevtić kao cvećar Nonankur koji udaje svoju ćerku. On je energični, tvrdoglavi seljak koji trapavo pokušava da sakrije svoje poreklo. Komički su vrlo uspešna rešenja njegovog žuljanja cipele, kao i vukljanja povećeg ruzmarina. Upečatljiva je i pojava njegove horde bangavih svatova. Sa njima se na scenu uvodi tema društvenih podela na selo i grad, narod i elitu. U tim momentima, ovaj vodvilj dobija i blaga društveno-kritička značenja.

 

„Moj deda je aut“, tekst Dušan Janković, režija Đurđa Tešić, Beogradsko dramsko pozorište

Jankovićeva komična drama raspliće živote tri generacije jedne familije koji odražavaju prepoznatljive balkanske porodične trzavice, ali i društvo u surovo haotičnoj tranziciji. U pozadini dramskih događaja koji se bave mogućnošću slobodnih izbora, delikatno i provokativno se ogleda društvena stvarnost – korumpiranost visokog obrazovanja, preplavljenost svakodnevnice trivijalnostima, kao i važnost virtualne realnosti. Predstava „Moj deda je aut“ je uspešna zbog upadljive savremenosti, nadahnute igre glumaca, nepretenciozno funkcionalne režije, kao i ubedljvog tragikomičkog pristupa u tumačenju savremenog života. Komička pitkost igre u sprezi sa oporom gorčinom iščupanom iz naše stvarnosti, gradi prostor prodorne dramatičnosti sa dva lica koja naizmenično osvajaju publiku.

 

„Sumnjivo lice“, tekst Branislav Nušić, reditelj Andraš Urban, Narodno pozorište u  Beogradu

Polazeći od Nušićevog „Sumnjivog lica“, prodorne političke satire o vlasti, ali i vodvilja gogoljevskog humora, Urban je na scenu doveo njegovo radikalno, postdramsko čitanje. Reč je o urbanovski ironičnoj i brutalnoj verziji „komada sa pucanjem i pevanjem“, trilerskoj drami sa aromatičnim začinima komike. Reditelj je potisnuo vodviljske, pliće sastojke Nušićeve gogoljijade, izbacujući u prvi plan njeno tamno naličje. Istanjena su komična, bezazlena značenja glupavosti provincijskih službenika, dok je izoštrena njihova zloćudna surovost. U centar pažnje su progurani motivi ulizištva, straha od egzistencijalne nesigurnosti, kao i slepe poslušnosti sistemu – karakteristike našeg vremena.

 

 

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas da unesete ime